ako mi dozvolite počeću od reči
ni jedne posebno, reči kao takve
crtice različite dužine, melodije, ritma
odložićemo za trenutak priče o samoubistvima, jebanju na esidu, molotovljevim koktelima, o dunavu, samoći, dvojniku, o smrti, govnetu u kutiji za sapun i ratu, i za trenutak ostati samo na rečima
za početak jedna kraća
jedna kratka reč, koja se nekoliko puta ponavlja, kao kapljanje vode
prvo je ne primećujem, upletenu u šum drugih reči koje me okružuju, a onda polako počne da se odvaja od ostalih
ne znam šta je to što čini da je primetim, možda činjenica da je to jedina reč koja se ponavlja, ali u svakom slučaju, u jednom trenutku je postajem svestan
tu je
kao da se pojavila niotkuda
onda polako ostale reči postaju sve tiše i tiše dok na kraju ne ostane samo ona
u svakom novom redu samo jedna kratka reč