Tekst za program predstave <\/em>Arsenik i stare \u010dipke, re\u017eija Nina Ram\u0161ak Markovi\u0107, MGL 2023.<\/em><\/p>\n\n\n\n

D\u017eozef Keserling je Arsenik i stare \u010dipke<\/em> pisao u vreme po\u010detka Drugog svetskog rata a tekst je svoju praizvedbu do\u010dekao po\u010detkom 1941. godine na Brodveju. Pri\u010da o ovom tekstu na neki na\u010din je i pri\u010da o pozori\u0161tu dvadesetog veka, jer je Arsenik<\/em> do\u017eiveo toliko postavki i igranja da je brzo postao jedno od velikih op\u0161tih mesta komi\u010dnog teatra Zapadnog sveta. \u010cini se da je ton ovog crno-humornog komada imao savr\u0161en odnos bezobrazluka<\/em> i bezazlene zabave, tako da je uspevao da ostane u okvirima dobrog gra\u0111anskog ukusa<\/em> \u010dak i ako se bavi tako morbidnim temama kao \u0161to su masovna ubistva. I upravo je ta komi\u010dna postavka iz naslova \u2013 da dve beskrajno simpati\u010dne starije gospo\u0111ice iz milo\u0161te ubijaju svoje goste \u2013 bila glavno a \u010desto i jedino polazi\u0161te ve\u0107ine postavki ovoga komada. Mogli smo da se smejemo na\u0161em glavnom junaku Mortimeru Brusteru \u010diji simbolni svet puca kada biva suo\u010den sa besmisleno velikim zlo\u010dinom svojih tetki i da budemo sre\u0107ni kada on posle brojnih peripetija na kraju stvar uspeva da re\u0161i u svoju, a i u korist op\u0161teg dobra. Film Frenka Kapre iz 1944., koji je Keserlingovom komadu doneo me\u0111unarodnu slavu, me\u0111utim nije pro\u0161ao dobro kod kriti\u010dara a i danas ga Kaprini ljubitelji u velikoj meri ignori\u0161u jer smatraju da stoji izvan korpusa Kaprinih filmova kao \u0161to su To je divan \u017eivot, Gospodin Dids ide u grad<\/em> i Gospodin Smit ide u Va\u0161ington<\/em>. Ono \u0161to mu je zamerano je da nije u svom prepoznatljivom stilu izabrao za temu ne\u0161to od ve\u0107eg dru\u0161tvenog zna\u010daja. U svojoj opse\u017enoj biografiji reditelja, D\u017eozef Mekbrajd ide toliko daleko da navodi da snimanje Arsenika signalizira po\u010detak \u201ebega od ideja\u201c koji \u0107e se nastaviti tokom ve\u0107eg dela Kaprine karijere[1]<\/a>. (Pseudo)Sukob koji se tu potencijalno otvara \u2013 izme\u0111u komedije (vi\u0111ene kao bezazlena zabava) sa jedne strane i potrebe da se govori o dru\u0161tveno bitnim temama je ne\u0161to \u0161to do danas nije prestalo da prati razgovore o dru\u0161tvenoj ulozi pozori\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

Iako se kao Keserlingova inspiracija \u010desto navode pri\u010de iz crnih hronika Konektikata prve polovine dvadesetog veka, za nas je mnogo bitnija \u010dinjenica da je autor (sin nema\u010dkih imigranata) komad pisao u senci Au\u0161vica \u010diju su istinu neke fine nema\u010dke dame isto tako dobro uspevale da kriju od sebe kao sestre Bruster svoju gospodu u podrumu. Veli\u010dina nacisti\u010dkih zlo\u010dina je za Zapadni svet bila ne\u0161to do tada nezamislivo (evropski zlo\u010dini na drugim kontinentima se i dan danas vide kao drugorazredni). Evropski \u010dovek, dobar moralni gra\u0111anin je prvi put u istoriji svojim o\u010dima gledao kako se ljudi industrijski istrebljuju ali i da je mogu\u0107e racionalizovati, objasniti i \u010dak moralno opravdati jedan tako nepojmljiv zlo\u010din. Ali zapravo \u010dinjenica da je veliki deo nema\u010dkog dru\u0161tva birao da za pogrom ne zna nije za nas najva\u017enija. Ono \u0161to nas \u0161okira i (i dovodi do smeha) u Keserlingovom komadu je upravo \u010dinjenica da sestre Bruster svoj zlo\u010din ne kriju<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Ideja da postoje odre\u0111eni delovi dru\u0161tva koje je u redu odstraniti postoji oduvek ali se institucionalizuje tek ro\u0111enjem bur\u017eoaskog dru\u0161tva. Progon \u201eve\u0161tica\u201c i paralelno uspostavljanje privrede zasnovane na robovskom radu na planta\u017eama bio je veliki ustanoviteljski doga\u0111aj bur\u017eoaske civilizacije. Robovski rad ljudi otetih iz Afrike je lako ekonomski razumeti ali kako objasniti \u201ehisteriju\u201c koja je dovela do smrti i mu\u010denja stotina hiljada prete\u017eno \u017eena tokom nekoliko vekova prelaska iz Srednjeg veka u Novi? Kao \u0161to nas u\u010de feministi\u010dke autorice koje su prve ozbiljnije pristupile istorijografsko-teorijskoj obradi veze izme\u0111u ta dva fenomena, kod progona ve\u0161tica nije bilo u pitanju nikakvo masovno ludilo ili srednjevekovno sujeverje. Jednostavno je trebalo re\u0161iti se neproduktivnog dela dru\u0161tva, \u017eena ali i mu\u0161karaca koji je su stojali na putu radikalnih dru\u0161tvenih promena – stvaranju klase koja je spremna (primorana) da otu\u0111uje svoj rad, ogra\u0111ivanju javnog dobra, prvoj prvobitnoj akumulaciji kapitala. Ukratko, tako je bilo pravo. U Arseniku<\/em>, na\u0161 glavni junak, Mortimer mani\u010dno poku\u0161ava da zata\u0161ka zlo\u010din, da svoje psihoti\u010dne tetke spase zatvora i pomogne im da zavr\u0161e u du\u0161evnoj bolnici. Ali i samo Mortimerovo pona\u0161anje je u najmanju ruku neobi\u010dno jer sestre Bruster nisu lude. One jednostavno rade ono \u0161to je bur\u017eoasko dru\u0161tvo radilo od svojih po\u010detaka, one se bave dru\u0161tveno korisnim radom<\/em>. Kod njih nema ni trunke mr\u017enje, one prema svojoj gospodi (usamljenim starijim mu\u0161karcima koje ubijaju kada do\u0111u kod njih na pansion) ose\u0107aju samilost i saose\u0107anje. Ubijaju isklju\u010divo zato \u0161to je to pravo, samilosno, hri\u0161\u0107anski<\/em> \u2013 jer o njima nema ko da brine.<\/em> \u0160tavi\u0161e, u trenutku kada one jasno priznaju svoj zlo\u010din, predstavnici dr\u017eavnog represivnog i ideolo\u0161kog aparata (tri policajca i psihijatar), odbijaju da ga shvate ozbiljno (ili da ga uop\u0161te vide) – i on u tom trenutku dobija sasvim druga\u010diju ulogu od D\u017eonatanovog koji, prikazan kao stereotip \u201epravog\u201c serijskog ubice, ubija iz sadisti\u010dkih razloga. Arsenik (zlo\u010din) sestara Bruster tada prestaje da bude njihova mra\u010dna podrumska tajna i postaje istina \u010dipke, istina gra\u0111anskog salona i dobrog gra\u0111anskog ukusa \u2013 dakle i (a mo\u017eda i pre svega) istina teatra. Ukusi (predstavnika srednje klase) su razli\u010diti ali dru\u0161tvena uloga pozori\u0161ta danas, bez obzira da li su u pitanju predstave \u010diji je cilj \u010dista zabava ili one koje govore o \u201ebitnim dru\u0161tvenim temama\u201c (da se vratimo na elemente gore pomenutog pseudo-sukoba) je odr\u017eavanje hegemonske pozicije kulture srednje klase. U tom smislu se u pozori\u0161tu, \u010dija je dru\u0161tvena uloga sli\u010dna onoj Mortimera ili policije u komadu Arsenik i stare \u010dipke<\/em> (da neke zlo\u010dine najstra\u0161nije osudi a da druge potisne ili sakrije), nalazimo u vrlo specifi\u010dnoj poziciji. \u0160ta nam ostaje da uradimo sa le\u0161evima kojih je na\u0161 podrum pun?<\/p>\n\n\n\n

Nude nam se dva re\u0161enja. Prvo nam donosi sam D\u017eozef Keserling, koji je ovaj problem hrabro i nadahnuto tematizovao ve\u0107 u tekstu – naime na\u0161 glavni junak Mortimer Bruster nije samo \u0161armantan bruklinski intelektualac (u Kaprinom filmu ga igra Keri Grant) ve\u0107 i pozori\u0161ni kriti\u010dar. Ta \u010dinjenica je vi\u0161e od obi\u010dnog sredstva karakterizacije. Pirandelovska igra, koju i Mortimer pominje u jednom trenutku, provla\u010di se kroz komad skoro od samog po\u010detka i u nekoliko situacija postaje glavni element oslikavanja gubitka Mortimerove vere u koherentnost njegovog simbolnog sveta. Ali i vi\u0161e od toga \u2013 Mortimerove neobi\u010dne i iracionalne odluke (za\u0161to jednostavno ne prizna ubistva policiji i dopusti da tetke odu u zatvor za du\u0161evno obolele?) \u010ditamo upravo kao kritiku pozicije samog autora ali posredno i svih nas koji stojimo sa<\/em> ove strane rampe<\/em>, potpuno svesni \u0161ta se u podrumu nalazi. Na \u017ealost kraj donekle dovodi u pitanje ovo hrabro suo\u010davanje sa sopstvenom pozicijom. Mortimerov strah zbog toga \u0161to je i on jedan od ludih Brustera koji prvo \u0161to su radili kada su si\u0161li sa Majflauera je da su skalpirali Indijance (jo\u0161 jedan genocid koji krije podrum Brusterovih) se u komadu re\u0161ava tako \u0161to on na kraju saznaje da je usvojen i da u njemu ne te\u010de Brusterovska krv \u2013 dakle slobodan je da o\u017eeni Ilejn i da sa njom ima decu bez straha da \u0107e se Brusterovsko ludilo nastaviti. Drugo i klju\u010dno re\u0161enje donosi \u010dinjenica da je Arsenik i stare \u010dipke <\/em>komedija. Istina je da su se vremena promenila od sredine pro\u0161log veka kada je Keserling pisao svoj tekst i da je danas na\u017ealost mnogo lak\u0161e misliti koncentracione logore, da smo se u velikoj meri navikli na masovne smrti na obalama Italije i da nas nas \u017ei\u010dane ograde na granicama ne \u0161okiraju ali komedija je i dalje najbolji i mo\u017eda jedini na\u010din da se (u okviru bilo kog strukturisanog jezika) suo\u010dimo sa nekim Doga\u0111ajem kojeg nije lako misliti. Opusti se, it\u2019s a joke.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Op\u0161te mesto je da je komedija u istoriji smatrana za ni\u017ei \u017eanr, ali to nije samo zato \u0161to (za razliku od \u201eozbiljnih\u201c \u017eanrova) nema za cilj osve\u017eavanje, utvr\u0111ivanje i uspostavljanje eti\u010dkog, moralnog sistema ve\u0107 upravo da destruktivno dovodi u pitanje njegovu bazi\u010dnu stabilnost. Ako u komediji postoji ne\u0161to stabilno, to je kontinuitet nagona, tela i neprestano kretanje napred – flow koji je stariji i od samog \u017eivota (kao na primer le\u0161evi koji iako su mrtvi, ne prestaju da se vra\u0107aju na scenu). Dodatni problem sa komedijom je i to, \u0161to nam nikada nije jasno ko je njen predmet, kome se smejemo. Jasno, smejemo se Mortimeru koji nije sposoban da pojmi \u010dinjenicu da su njegove slatke stare tetke masovne ubice. Smejemo se tome \u0161to se njegov simbolni svet raspada i \u0161to on veruje da gubi razum. Smejemo se tome \u0161to ceo represivni i ideolo\u0161ki aparat slu\u017ei da se zata\u0161ka zlo\u010din i \u0161to je \u010dak i Mortimer deo tog projekta. Smejemo se tome \u0161to on ne mo\u017ee ili ne\u0107e da se pomiri sa istinom koja mu se tako direktno otvara pred o\u010dima. Smejemo se jer to nema nikakve veze sa nama<\/em>?<\/p>\n\n\n\n

Milan Ram\u0161ak Markovi\u0107<\/p>\n\n\n\n