Tekst za gledali\u0161ki list predstave „U republici sre\u0107e“, SNG Drama, Sezona 2015\/16<\/span><\/p>\n

U republici sre\u0107e<\/i><\/span> je predstava nastala po drami Martina Crimpa, poznatog slovena\u010dkoj publici izme\u0111u ostalog i po predstavama <\/span>Kruto in ne\u017eno <\/i><\/span>(2005.)<\/span>, <\/i><\/span>Pode\u017eelje<\/i><\/span> (2006.) i <\/span>Kako jemati njeno \u017eivljenje <\/i><\/span>(2011.)<\/span>^{1<\/sup><\/a><\/i><\/span><\/sup>.<\/i><\/span> S obzirom da doma\u0107oj publici dakle nije nepoznat opus ovog pisca, razume\u0107e za\u0161to smo za rad na njegovom najnovijem tekstu izabrali druga\u010dji pristup od onog kojeg smo koristili u nekoliko poslednjih predstava kada smo se bavili ponovnim \u010ditanjem (slovena\u010dih i jugoslovenskih) klasika – za razliku od (ve\u0107ine) klasi\u010dnih dramskih dela, u savremenoj drami je poziv na rediteljsko-dramatur\u0161ku intervenciju upisan u sam tekst. <\/span><\/p>\n}

Bave\u0107i se Crimpovom dramom pro\u0161li<\/span> smo nekoliko faza. Prvo nas je tekst fascinirao svojom vi\u0161eslojno\u0161\u0107u, humorom kao i asocijativnim poljem koje otvar<\/span>aju <\/span>tri dela drame: PORODICA (1. deo: „<\/span>Destruction of family“<\/span>) \/ POJEDINAC (2. deo: „The five essential freedoms of the individual“) \/ DRU\u0160TVO (3. deo: „In the Republic of Happiness“). Drugo \u010ditanje je naravno otvorilo mogu\u0107e probleme u interpretaciji, a tek u tre\u0107em nam je postalo jasno \u010dime \u0107e se baviti na\u0161a predstava. Daleko od toga da nam se formirala sasvim konkretna teza, ali nam je postalo jasno da tekst nudi priliku da se bavimo temama koje su u isto vreme veoma aktuelne a tako\u0111e predstavljaju i neka od temeljnih pitanja dru\u0161tvenog razvoja od kraja srednjeg veka do uspostavljanja bur\u017eoaskog dru\u0161tva kakvim ga znamo danas. <\/span><\/p>\n

There is no such thing as… family<\/b><\/p>\n

Porodica je danas u opasnosti. U vezi toga se sla\u017eemo sa Ale\u0161em Primcom<\/span>^{2<\/sup><\/a><\/span><\/sup>. Ono gde se na\u0161a gledi\u0161ta razilaze je pitanje <\/span>\u0161ta je to porodica<\/i><\/span>. Naime, ono \u0161to Primc razume kao jedinu mogu\u0107u (od Boga danu) zajednicu – izme\u0111u mu\u0161karca, \u017eene i dece – je istorijski gledano sasvim nov koncept, ne stariji od nekoliko vekova, dakle koncept koji kao ne\u0161to prirodno, nepromenjivo <\/span>–<\/span> definitvno ne postoji. Naravno, uvek su mu\u0161karac i \u017eena bili ti koji su pravili decu ali (represivna) monogamna, heteronormativna dru\u0161tvena institucija kakvu danas poznajemo nastaje tek krajem srednjeg veka, zajedno sa (prvom) prvobitnom akumulacijom, i od po\u010detka ima sasvim konkretnu ulogu u okviru nastaju\u0107eg bur\u017euaskog dru\u0161tva. Vreme nastanka <\/span>te imaginarne porodice <\/i><\/span>za koju Primc veruje da je jedina mogu\u0107a je i vreme kada je prvi put u istoriji \u010dove\u010danstva umesto zlata, za\u010dina ili zemlje, sama populacija postala najve\u0107e bogatsvo jedne dr\u017eave. U vreme po\u010detka procesa „ogra\u0111ivanja“ (privatizacije, otimanja) dru\u0161tvenih dobara (zemlje, \u0161uma, izvora hrane, ogreva…) koji su bili glavni na\u010din da se najsiroma\u0161niji slojevi odbrane od sve ve\u0107e eksploatacije, nova uloga porodice se ogledala u sve ve\u0107oj mogu\u0107nosti dru\u0161tvene kontrole. Ona se sprovodila: ekonomskim sredstvima \u2013 plata koju je mu\u0161ki radnik dobijao za svoj rad zapravo je pla\u0107ala i rad njegove \u017eene (dakle na na\u010din na koji je on postao zavisan od poslodavca, ona je bila zavisna od njega), ali i najdirektnijom represijom – progonom jereti\u010dkih i ostalih pobunjenih grupa ljudi nisu \u017eiveli u skladu sa sa novim bur\u017eoaskim i (novo)hri\u0161\u0107askim moralom. Progon je bio naro\u010dito brutalno sproveden nad „ve\u0161ticama“ – \u017eenama iz najni\u017eeg sloja koje su svojim tradicionalnim znanjem o kontracepciji i kontroli ra\u0111anja direktno ometale kontrolu nad obnavljanjem populacije jo\u0161 uvek desetkovane pandemijom <\/span>Crne smrti<\/i><\/span> iz sredine XIV veka. Tokom nekoliko vekova „lova na ve\u0161tice“ \u0161irom Evrope, stotine hiljada nevinih \u017eena je \u017eivo spaljeno, ubijeno i osaka\u0107eno.<\/span><\/p>\n}

„Ono \u0161to je izvesno jeste da je lov na ve\u0161tice promovisala politi\u010dka klasa zabrinuta opadanjem populacije i motivisana uverenjem da se bogatstvo nacije sastoji u velikoj populaciji. \u010cinjenica da su XVI i XVII vek bili vrhunac merkantilizma i po\u010detak demografskog bele\u017eenja (ro\u0111enja, smrti i sklopljenih brakova), popisa stanovni\u0161tva i formalnog progla\u0161enja demografije za prvu \u201edr\u017eavnu nauku\u201c, jasan je dokaz strate\u0161kog zna\u010daja koji je kontrola nad promenama populacije stekla u politi\u010dkim krugovima koji su pokrenuli lov na ve\u0161tice.“<\/span><\/span>^{3<\/sup><\/a><\/span><\/span><\/sup><\/p><\/blockquote>\n}

Silvia Federici ovaj trenutak opisuje ne samo kao Marxovu prvobitnu akumulaciju – akumulaciju kapitala, ve\u0107 i kao akumulaciju razlika i podela unutar radni\u010dke klase (na osnovu roda, \u201erase\u201c, starosne dobi…), koji do danas ostaju konstitutivni elementi klasne vladavine.<\/p>\n

„[Karl Marx] je uo\u010dio da je kapitalisti\u010dki razvoj pra\u0107en rastom populacije, \u010dije je uzroke povremeno razmatrao. Ali, kao i Adam Smith, taj porast je video kao \u201eprirodnu posledicu\u201c ekonomskog razvoja, pri \u010demu je u prvom tomu Kapitala definiciji \u201evi\u0161ka populacije\u201c stalno suprotstavljao njen \u201eprirodni rast\u201c. Marx nikada nije odgovorio na pitanje za\u0161to bi ra\u0111anje bilo \u201eprirodna \u010dinjenica\u201c, umesto dru\u0161tvena, istorijski odre\u0111ena aktivnost, u koju su investirani razni interesi i odnosi mo\u0107i. Niti je pomi\u0161ljao da bi mu\u0161karci i \u017eene mogli imati razli\u010dite interese u pogledu pravljenja dece, u aktivnosti koja se smatrala rodno neutralnom i neodre\u0111enom. U stvarnosti, daleko od toga da ra\u0111anje i promene populacije budu ne\u0161to automatsko ili \u201eprirodno\u201c, dr\u017eava je, u svim fazama kapitalisti\u010dkog razvoja, morala da pribegava regulaciji i prisili da bi pro\u0161irila ili smanjila radnu snagu. To je naro\u010dito va\u017eilo u vreme uzleta kapitalizma, kada su mi\u0161i\u0107i i kosti radnika bili glavna sredstva za proizvodnju.“<\/span>^{4<\/sup><\/a><\/span><\/sup><\/p><\/blockquote>\n}

U slu\u017ebi <\/b><\/span>Republike<\/b><\/i><\/span> <\/b>sre\u0107e<\/b><\/i><\/span><\/p>\n

Danas je imaginarna <\/span>porodica <\/i><\/span>za koju se Primc bori sredi\u0161nja ta\u010dka paradoksa, veoma bitnog za dru\u0161tveno ure\u0111enje u kom \u017eivimo. Ku\u0107ni rad, koji nije zanemarljiv (i koji danas jo\u0161 uvek prete\u017eno obavaljaju \u017eene) je presudan sa reprodukciju svakodnevnog \u017eivota. Besplatno i „kvalitetno“ obavljanje tog rada najbolje garantuje Primcova nuklearna porodica koju na okupu ne dr\u017ei samo ljubav (ideologija) ve\u0107 i konkretno patrijarhalno nasilje. Sa druge strane danas \u017eivimo u trenutku kada je proces uni\u0161tavanja poslednjih ostataka <\/span>dru\u0161tva blagostanja <\/i><\/span>pri kraju tako da je ta ista porodica koja je (kao sredstvo reprodukcije radne snage i <\/span>svakodnevnog \u017eivota<\/i><\/span>) toliko dragocena za Kapital zaista ugro\u017eena, ali ne od „homoseksualaca“ ve\u0107 od samog Kapitala. To nas dovodi do, za neke mo\u017eda neobi\u010dnog, ali sasvim jasnog zaklju\u010dka \u2013 <\/span>da je Ale\u0161 Primc Kapitalu potreban da bi ga za\u0161titio od samog sebe. <\/i><\/span><\/p>\n

Ako pogledamo dve sukobljene strane u slu\u010daju Ale\u0161a Primca \u2013 klero-konzervativne aktiviste u borbi za <\/span>„porodicu“<\/span> <\/i>i (neo)liberalnu dr\u017eavu, vidimo da tu sukoba zapravo nema. Za razliku od svih ostalih elemenata ljudske dru\u0161tvenosti nuklearna porodica ne mo\u017ee biti uni\u0161tena sve dok se ne na\u0111e bolji na\u010din da se radna snaga prozivodi i „kvalitetno“ odr\u017eava u \u017eivotu. Ali to ne zna\u010di da smo ostavljeni da biramo izme\u0111u dve strane istog zla i ne zna\u010di da se za porodicu ne treba boriti, \u0161ta vi\u0161e verujemo da za tim nikada nije postojala urgentnija potreba. <\/span><\/p>\n

Za novu porodicu<\/b><\/p>\n

Pritisak koji nastaje usled te unutra\u0161nje kontradikcije danas ubrzano raste jer akumulacija vi\u0161e nije samo rezultat vi\u0161ka proizvedene vrednosti, u finansijskom kapitalizmu novac nastaje iz \u010diste destrukcije – iz samog novca. <\/span><\/p>\n

„<\/span>U svetu finansijskog kapitalizma akumulacija vi\u0161e ne prolazi kroz proces prozivodnje dobara, ve\u0107 ide pravo ka svom monetarnom cilju, izvla\u010de\u0107i dobit iz \u010diste cirkulacije novca, iz virtualizacije \u017eivota i inteligencije. (…) Simboli\u010dka spirala financijalizacije guta svet fizi\u010dkih stvari, svet konkretnih ve\u0161tina i znanja. Konkretno bogatsvo nestaje u crnu rupu \u010diste finansijske destrukcije. Od tog uni\u0161tavanja nema nikakve koristi, njegova jedina posledica je eksproprijacija koju finansijska klasa vr\u0161i nad ishodom op\u0161te radne snage i op\u0161tog intelekta.<\/span>„<\/span>^{5<\/sup><\/a><\/span><\/sup><\/p><\/blockquote>\n}

Slika nestaju\u0107eg sveta koju opisuje Franco Berardi u knjizi „O poeziji i finansijama“ je slika negativne utopije sli\u010dnoj onoj sa kraja Crimpovog komada \u2013 dakle to nije anti-utopija do\u017eivljena iz ugla radni\u010dke klase (kao „<\/span>varvarska<\/span> budu\u0107nost“ Rose Luxemburg) ve\u0107 iz ugla pobedni\u010dkog Kapitala, koji poku\u0161ava da se seti ju\u010dera\u0161njeg sveta, le\u017ee\u0107i u semanti\u010dkoj pustinji koju je sam stvorio – dan po\u0161to je ostvario vekovni san alhemi\u010dara o vrednosti koji <\/span>nastaje ni iz \u010dega<\/i><\/span>.<\/span><\/p>\n

Ta slika nije i ne mo\u017ee da bude slika na\u0161e budu\u0107nosti, i to ne samo zato \u0161to nas u njoj nema. Sitacija je takva da ako dozvolimo da se stepen uni\u0161tenja kojem smo danas svedoci nastavi, nikakva budu\u0107nost ne\u0107e ni postojati. Borba za porodicu je samo prvi korak u <\/span>toj <\/span>borbi<\/span>,<\/span> protiv <\/span>zave\u0161tanja Margaret Thatcher<\/span> koja jo\u0161 <\/span>osamdesetih rekla da dru\u0161tvo <\/span>(kao ne\u0161to vi\u0161e od skupa pojedinaca i <\/span>porodica) <\/i><\/span>ne postoji^{6<\/sup><\/a>. <\/span>Ako \u017eelimo da <\/span>budu\u0107nost <\/span>ovog <\/span>na\u0161eg „ju\u010dera\u0161njeg sveta“ <\/span>bude <\/span>bilo \u0161ta vi\u0161e od pustinje Kapitala<\/span> moramo <\/span>se <\/span>boriti za porodicu, i to i na semanti\u010dkom i na politi\u010dkom planu, jer s<\/span>amo ako ne dozvolimo da nam neokonzervativci i neoliberalna dr\u017eava defini\u0161u \u0161ta je to porodica ona mo\u017ee postati uto\u010di\u0161te <\/span>o kome ma\u0161tamo<\/span>. A<\/span>li i <\/span>mnogo <\/span>vi\u0161e od toga<\/span>: t<\/span>ek onda kada nam bude manje bitan broj i seksualna orijentacija ljudi koji dele ljubav, i to da li \u0107e imati ili nemati decu, a va\u017enija svest da smo tu da ovaj svet ravnopravno delimo, do\u0107i \u0107e vreme za novu porodicu koja \u0107e osim \u0161to stvara \u017eivot, imati<\/span> snage da se za taj \u017eivot <\/span>i <\/span>bori \u2013 u solidarnom otporu heteronormativnosti, patrijarhatu i nekrokapitalizmu. <\/span><\/p>\n}

Milan Markovi\u0107 Matthis
\nOktobar 2015.<\/span><\/span><\/p>\n

\n

1<\/a>Kruto in ne\u017eno, r. Eduard Miler (SNG Drama Ljubljana 2005.)<\/i>; <\/i>Pode\u017eelje, r. Eduard Miler (Pre\u0161ernovo gledali\u0161\u010de Kranj 2006.)<\/i>; <\/i>Kako jemati njeno \u017eivljenje <\/i>r. Jernej Lorenci, (Pre\u0161ernovo gledali\u0161\u010de Kranj 2011.)<\/p>\n<\/div>\n

\n

2<\/a>Koordinator <\/span>Civilne iniciative za porodicu i prava dece, <\/i><\/span>koja je za samo nedelju dana <\/span>kampanje skupila vi\u0161e od osamdeset hiljada potpisa za raspisivanje referenduma protiv biomedicinske oplodnje neudatih \u017eena. Primc je bio aktivan i u kampanji protiv dekriminalizacije prostitucije u Sloveniji.<\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

3<\/a>Silvia Federici – Kaliban i ve\u0161tica – \u017dene, telo i prvobitna akumulacija<\/i>, (Burevesnik, 2013.), str. 237<\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

4<\/a>Ibid., str. 134.<\/p>\n<\/div>\n

\n

5<\/a>Franco Berardi – The Uprising – On Poetry and Finance<\/i>, (Semiorext(e) 2007.), str. 24<\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

6<\/a>\u201cI think we’ve been through a period where too many people have been given to understand that if they have a problem, it’s the government’s job to cope with it. ‘I have a problem, I’ll get a grant.’ ‘I’m homeless, the government must house me.’ They’re casting their problem on society. And, you know, there is no such thing as society. There are individual men and women, and there are families.\u201d Margaret Thatcher u intervjuu za Women’s Own magazine<\/i>, 31 octobar 1987.<\/p>\n<\/div>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tekst za gledali\u0161ki list predstave „U republici sre\u0107e“, SNG Drama, Sezona 2015\/16 U republici sre\u0107e je predstava nastala po drami Martina Crimpa, poznatog slovena\u010dkoj publici izme\u0111u ostalog i po predstavama Kruto in ne\u017eno (2005.), Pode\u017eelje (2006.) i Kako jemati njeno \u017eivljenje (2011.)1. S obzirom da doma\u0107oj publici dakle nije nepoznat opus ovog pisca, razume\u0107e za\u0161to Read more about Borba za porodi\u010dne vrednosti<\/span>[…]<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":518,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","enabled":false},"version":2}},"categories":[44],"tags":[],"class_list":["post-517","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-scena"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2015\/10\/queer-e1445094278751.jpg?fit=559%2C370&ssl=1","jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p4nQbN-8l","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack-related-posts":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/517","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=517"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/517\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":645,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/517\/revisions\/645"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/518"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=517"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=517"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=517"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}