Razgovor vo\u0111en za program predstave „Mi, evropski mrli\u010di“, SMG Ljubljana.\u00a0<\/em><\/p>\n

Milan Markovi\u0107 Matthis: Ka\u017ei mi prvo kako si do\u0161la do forme teksta? U tekstu skoro da nema dijaloga u klasi\u010dnom smislu. To sa didaskalijom kao glasom bez dramskog lika, ili didaskalijom kao dramskim likom, to razvija\u0161 ve\u0107 neko vreme kroz tekstove ali da li ti je ovde to bio plan od po\u010detka ili si jednostavno nastavila da razvija\u0161 formu koju si po\u010dela ranije?<\/p>\n

Simona Semeni\u010d: \u010citala sam „\u017drtve mode bum bum“ i nisam znala \u0161ta bih ta\u010dno s tim ali jako mi je bilo inspirativno. Onda, ve\u0107 pre sam razmi\u0161ljala kako bih napisala jedan tekst ba\u0161 onomatopoetski. Pa sam \u010ditala puno futurizma…<\/p>\n

M: Da? Vidi\u0161 kako se to poklopilo. Zna\u0161 da imamo Futuristi\u010dki manifest u predstavi?<\/p>\n

S: Znam, to mi je bilo the best kada sam \u010dula. Jo\u0161 jedna stvar koju sam od pre htela da pi\u0161em je o tim \u017eenama kao \u0161to je moja baka koje su bile u ratu a onda, ba\u0161 kao \u0161to si rekao, onda su ceo \u017eivot kuvale i peglale i primale batine od mu\u017eeva. I niko ne zna za njih, one nisu bitne. Bitne su samo Sophia Scholl i ne znam… Ve\u0107 kada sam dobila da pi\u0161em Sophiu Scholl predlo\u017eila sam direktorki da pi\u0161em o svojoj baki i tim \u017eenama, ali se to nije poklopilo s konceptom sezone, tako da mi je ostalo kao ne\u0161to o \u010demu \u017eelim pisati. Onda opet nisam imala vremena da pi\u0161em zbog ovog haosa doma i pisala sam jako polako. I se\u0107am se jedan dan imala sam probu, ne znam \u0161ta je bilo, kostimska valjda, i imala sam 45 minuta da sednem sa kompjuter i napisala sam tri stranice i to je ba\u0161 ovo \u0161to je i ostalo u tekstu.<\/p>\n

M: …Zna\u010di u\u0161la si u jezik.<\/p>\n

S: …U\u0161la sam u jezik, i onda sam \u010ditala te tri strane i \u010ditala ali mi tada jo\u0161 bilo jasno da tu ne\u0107e biti dijaloga a onda ti moram re\u0107i da po\u0161to sam znala da je to za Mladinca i da \u0107e\u0161 ti to raditi… to je jako bitno… onda sam rekla ma boli me dupe ja \u0107u sebi to priu\u0161titi.<\/p>\n

M: Ba\u0161 lepo. Jel to zna\u010di da mi ostavlja\u0161 i deo honorara?<\/p>\n

S: Dogovori\u0107emo se sa direktorom. Onda sam skicirala strukturu. Tako uvek pi\u0161em, nekoliko strana pa strukturu, pa se vratim na tekst i me\u0161am i izbacujem i to… Ali onda mi se poslo\u017eilo sa svim stvarima \u2013 puno sam razmi\u0161ljala o nasilju porodici, nad \u017eenama koje nekako idu kroz \u017eivot u kom je sasvim normalno da ih mu\u017e bije, o svojoj baki koja u jednom trenutku vi\u0161e nije dozvolila da se to nastavi i rekla je „dosta“, i kako je to herojski \u010din u stvari. I kako nikada nije do\u0161la do re\u010di. Ona je le\u017eala tamo ve\u0107 godinama dementna, a ja sam imala ose\u0107aj da \u0107e umreti kada zavr\u0161im tekst i tako je i bilo. Ostalo mi je jo\u0161 tri stranice do kraja kada me je zvala mama da mi javi da je baka umrla. Onda sam i\u0161la na sahranu i tekst sam zavr\u0161ila tek za mesec dana. To mi je bilo pitanje: \u0161ta je herojski \u010din? Da uzmem neki transparent i napi\u0161em: „Jan\u0161a je kreten“, da to ka\u017eem na TV-u.<\/p>\n

M: …Ili na sceni.<\/p>\n

S: Ili na sceni…. To ili da ka\u017eem nekom nasilnom partneru: „ne“? To su herojski \u010dinovi u stvari. U \u017eivotu ih ima mnogo manje nego ljudi sa transparentima, koji onda idu doma i primaju i daju udarce. Bar mi se \u010dini tako, \u0161ta ja znam.<\/p>\n

M: Dobro, a ka\u017ei mi ne\u0161to u vezi sa Sre\u010dkom Kosovelom po kome je tvoj tekst dobio naslov. Ovo nije prvi put da ga uvodi\u0161 u ono \u010dime se bavi\u0161 – kada ste osnivali va\u0161e udru\u017eenje pre nekoliko gdina, nazvali ste ga Integrali. On dakle predstavlja neku referencu kojoj se vra\u0107a\u0161?<\/p>\n

S: Da, ali nije to toliko svesno, nije da ja Kosovela mnogo \u010ditam ili da se njime studiozno bavim, ne znam. To je onako romanti\u010dno, do\u0111e i pro\u0111e. A zna\u0161 kako sam do\u0161lo do ovoga u stvari? Nije Kosovel nego je bio grafit. Ja sam i\u0161la na tr\u010danje i videla sam ovaj grafit, kako ide… „Z zlatimi \u017earki sijalo bo sonce na nas, evropske mrli\u010de.“ I onda sam tr\u010de\u0107i raspisala taj grafit. Ali nije mi to toliko bitna referenca kao kada smo pokrenuli Integrale. Tada da, svakako, puno smo pri\u010dali o tome. Meni se od Slovena\u010dkih pesnika najvi\u0161e svi\u0111a Kocbek ali i Kosovel je jako inspirativan i on nam mo\u017ee biti neka vrsta uzora.<\/p>\n

M: Pretpostavljam da misli\u0161 i formalno i po temama kojima se bavi. Ali zanima me da li misli\u0161 da bi na sli\u010dan na\u010din \u010ditala nekog savremenog mladog pesnika – ako bi zamislili da pi\u0161e o sli\u010dnim temama kao Kosovel i formalno jednako hrabro? Ili misli\u0161 da Kosovelu dopu\u0161tamo da bude na taj na\u010din „inspirativan“ jer je pisao u vreme kada su ta forma i te teme bile dopustljive. Zna\u0161 za\u0161to te pitam? Meni je uvek bilo zanimljivo kako ti i ja \u010desto kre\u0107emo od sasvim suprotnih polazi\u0161ta da bi stigli do vrlo sli\u010dnih zaklju\u010daka. Ti si na primer vrlo kriti\u010dna spram deklarativne politi\u010dnosti, u ovom tekstu naro\u010dito, a sebe, i pored velike otvorenosti duha, savremenog pogleda na svet – smatra\u0161 konzervativnom osobom. Zbog toga te pitam… da li misli\u0161 da bi sli\u010dno \u010ditala nekog mladog pisca danas koji pokazuje veru u mogu\u0107nost promene?<\/p>\n

S: Bila mi je potrebna referenca koja je dovoljno poznata da sa sobom nosi vi\u0161e od samo jednog zna\u010denja, jedne slike – koja nosi sa sobom jednu istoriju. Kosovel mi je bio bitan jer nosi sto godina istorije koja je zaista zna\u010dajna i za mene li\u010dno i za ovaj kontekst u kome se nalazimo danas. Savremeni pisac mi ne bi mogao na sli\u010dan na\u010din poslu\u017eiti kao referenca. Ali mo\u017eda nisi primetio, ja sam u tekstu upotrebila dosta citata savremenih pesnika…<\/p>\n

M: Jesi me opet pokrala a da nisam ni primetio?<\/p>\n

S: Nisam, pokrala sam Sars i Dubioza kolektiv.<\/p>\n

M: A, dobro. Vidi\u0161 i to u neku ruku ima veze sa tim o \u010demu pri\u010damo. Uvek kada pri\u010damo o Jugoslaviji – o tom prostoru danas, kao jedinstvenom kulturnom prostoru, a naro\u010dito o SFRJ \u2013 kod tebe se pojave neke lepe emocije, se\u0107anja… pa i neka vera koje nema kada pri\u010damo o mogu\u0107nosti da se pojavi neko novo dru\u0161tvo koje bi moglo nau\u010diti iz tog iskustva.<\/p>\n

S: Da ali to nije bilo dobro dru\u0161tvo. To neko novo dru\u0161tvo bi moralo i\u0107i dalje nego \u0161to je oti\u0161la Jugoslavija ali i inkorporirati ne\u0161to iz ovoga \u0161to imamo danas, pa bi tek onda mogli da pri\u010damo o dobrom dru\u0161tvu. Prema dana\u0161njem trenutku imam cini\u010dan stav jer mi ne samo da nismo oti\u0161li korak dalje nego smo u odnosu na tu pro\u0161lost i nazadovali. Ali to nema veze samo sa ovim prostorima, evo sad sam ba\u0161 sa decom gledala jedan ameri\u010dki film iz 1985, The Goonies, i sad tu ima jedna scena gde do\u0111u deca iz kom\u0161iluka i igraju se kod jednog od njih. I mene pita Vitomil: „Mama a za\u0161to su se oni svi okupili tu kod njih kod ku\u0107e?“ I ja sam u tom trenutku shvatila da on ne mo\u017ee da razume to ne\u0161to \u0161to je nama bilo potpuno normalno u osamdesetima – da se deca okupljaju, dru\u017ee, igraju zajedno… Ali toga danas nema tako da si u vezi sa tim upravu, da, \u0161to se toga ti\u010de imam cini\u010dan stav i ne verujem da je na na\u010din na koji se to radi danas mogu\u0107e uspostaviti neku novu dru\u0161tvenost. Ne ka\u017eem da ne postoje pojedinci koji ne\u0161to zaista poku\u0161avaju da promene, ali oni \u010desto na kraju samo budu iskori\u0161teni za tu\u0111e interese, u igri mo\u0107i i kapitala. Sa druge strane imam veru u ljude i na\u0161u sposobnost da na kraju iza\u0111emo iz ovog \u0107orsokaka u kome se nalazimo i izgradimo bolje dru\u0161tvo nego \u0161to je sada i nego \u0161to je bilo u socijalizmu. Spram toga nisam cini\u010dna. Ja samo pri\u010dam o tim… akcijama „realne politike“ koje samo menjaju stolnjake a sto nam se raspada. Baza je problemati\u010dna i bazu treba popraviti.<\/p>\n

M: Da, to je ne\u0161to o \u010demu smo dosta pri\u010dali rade\u010di na tvom tekstu i \u010ditaju\u0107i Franca Berardija koji postavlja to pitanje \u2013 kako je na primer mogu\u0107e da najve\u0107e protestno okupljanje u istoriji \u010dove\u010danstva [Globalna akcija 15. februara 2003. godine] nije uspelo da zaustavi bombardovanje Bagdada. Njegov odgovor je da to nije bio nedostatak politi\u010dke analize, strategije ili mobilizacije anti-ratnog pokreta ili pokreta protiv kapitalisti\u010dke globalizacije ve\u0107 da je u pitanju „strukturalna slabost dru\u0161tvenog tkanja“ \u2013 odnosno da, za razliku od pokret\u00e0 koji su se razvijali u dvadesetom veku, danas je ta ulica tokom protesta prakti\u010dno jedino mesto susreta. Brzina novih tehnologija je dovela do fragmentacije ljudskog iskustva u tolikoj meri da je ugro\u017eena i sama mogu\u0107nost komunikacije, empatije i prave, trajnije solidarnosti. Mi smo na taj na\u010din \u010ditali i tvoj tekst, sa ta dva plana koje ti ima\u0161 u tekstu i razlikom me\u0111u njima koju smo mi dodatno potencirali u postavci. U prvom planu je neki mani\u010dni aktivizam u kom nemamo vremena ni da do kraja razvijemo bilo koju od linija koje na sceni zapo\u010demo, a koji predstavlja sve ono \u0161to nas (makar imali i najbolju nameru) sabotira u onome \u0161to \u017eelimo da uradimo. U drugom planu su slike \u017eivota, pre svega jedne \u017eene, partizanke Milice, koja se tokom rata borila sa pu\u0161kom u ruci, da bi posle rata nastavila borbu sakrivena u kuhinji.<\/p>\n

S: Meni se \u010dini da je to \u0161to zove\u0161 „drugi plan“, najobi\u010dnija ljudskost.<\/p>\n

M: Da, najobi\u010dnija ljudskost, ali ima i to da su u tom drugom (dru\u0161tvenom) planu neki ljudi koji kuvaju, spremaju…<\/p>\n

S: …To se u ovom dru\u0161tvu percepira ko nebitno, banalno.<\/p>\n

M: …Da, jer to nije produktivni rad, po Marxu, a nije ni ne\u0161to \u0161to bi ljudi prepoznali kao politi\u010dno. Ali mo\u017eda je to ba\u0161 mesto susreta ta dva plana \u2013 Maria Mies pi\u0161e jo\u0161 mislim osamdesetih godina o procesu globalnog restrukturianja rada i zove to „housewifization“ jer se sve vi\u0161e ljudi oba roda nalaze u poziciji „doma\u0107ice“ rade\u0107i lo\u0161e pla\u0107ene ili nepla\u0107ene i nesigurne poslove.<\/p>\n

S: Mislim da se to naro\u010dito odnosi na na\u0161 posao.<\/p>\n

M: Pa ka\u017ei mi ne\u0161to o tome – kako ti uspeva\u0161 da iza\u0111e\u0161 na kraj sa tim na\u010dinom \u017eivota koji nam name\u0107e ovaj posao, sa potrebom koju znam da ima\u0161 isto kao i ja, za domom, bavljenjem porodicom, stabilno\u0161\u0107u? Pitam te jer zna\u0161 da i sam dosta putujem i te\u0161ko mirim ta dva \u017eivota, ali imam utisak da tu postoji vi\u0161e od jednog odgovora. Jedan je svakako da mora\u0161 da bira\u0161.<\/p>\n

S: …Da, ja stalno imam utisak da moram da biram.<\/p>\n

M: …\u0160to i jeste \u010dinjenica, \u010disto na nivou ekonomije vremena – mislim da Sebastijan nije ba\u0161 najsre\u0107ni kada dovodim Elija na probe – ali u kolikoj meri misli\u0161 da je upravo taj haos i ne\u0161to \u0161to do\u017eivljavamo kao stalnu prepreku kreativnosti, zapravo njen najve\u0107i izvor?<\/p>\n

S: Meni se \u010dini da sam ve\u0107 navikla na to, sad je \u010crtomir petnaest godina, morala sam naviknuti. Ali sada u poslednje vreme i ne putujem vi\u0161e toliko od kako imam dvoje dece. Dok sam imala samo \u010crtomira putovala sam mnogo vi\u0161e, i putovala sam stalno sa njim, vodila ga na probe. Sa dvoje dece je malo te\u017ee a i po\u010deo je da ide u \u0161kolu pa to vi\u0161e nije bilo mogu\u0107e i sada sam puno doma i ne putujem vi\u0161e toliko. A \u0161to se ti\u010de posla, jako je zanimljivo evo jedna anegdota: radila sam sa Maretom Bulcem jedan projekat koji je bio super, ne znam za\u0161to ga nismo igrali vi\u0161e, nema veze, ali imali smo puno proba sa Vitomilom. Kad bi bio Vitomil sa nama, mi bi puno uradili jer smo bili svesni da nemamo svo vreme ovog sveta, morali smo da iskoristimo vreme dok je miran. I onda kada nije bilo Vitomila, ba\u0161 se se\u0107am, ne znam, bili smo celu nedelju sa njim i onda je Vitomil u petak oti\u0161ao kod mojih i ceo dan nismo ni\u0161ta uradili. Deca jesu i pritisak i stres jer si svestan da nema\u0161 vremena ali onda dobro zna\u0161 da mora\u0161 da iskoristi\u0161 ono malo vremena koje ima\u0161. A osim toga taj haos, taj stres – oni na naki na\u010din defini\u0161u to \u0161to si ti, \u0161to je tvoje pisanje. Jako su bitni.<\/p>\n

M: Zato mislim da ve\u0107 sam na\u010din rada u pozori\u0161tu na jednom nivou onemogu\u0107ava politi\u010dnost, kako je ja shvatam, jer radi upravo protiv takvih odnosa. Ta promocija brzine, fluidnosti, nestalnosti u na\u0161em poslu se najbolje vidi u savremenom plesu, koji u tom smislu predstavlja paradigmati\u010dnu formu izvo\u0111a\u010dkih umetnosti u dana\u0161njem vremenu.<\/p>\n

S: …Nestalnosti i zavisnosti. \u010cak i ako nema\u0161 decu, ti si stalno u toj poziciji da nekog ne\u0161to moli\u0161, \u010deka\u0161 neki novac \u2013 od nekog zavisi\u0161. I onda i ne mo\u017ee\u0161 biti politi\u010dan kao \u0161to bi \u017eeleo biti. Zavisi\u0161 na neki najodvratniji na\u010din. I sama se gadim sebi ponekad ali treba mi posao i treba mi lova. I onda samu sebe cenzuri\u0161em. Iako ja mo\u017eda imam prednost jer imam mo\u017eda malo vi\u0161e hrabrosti ali oni koji su ve\u0107 sami malo upla\u0161eni, takva situacija ih potpuno inhibira.<\/p>\n

M: Isuse bo\u017ee, na \u0161ta bi onda li\u010dio taj tekst da se nisi cenzurisala ako je ovakav posle cenzure!<\/p>\n

S: Nikada ne\u0107emo znati.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Razgovor vo\u0111en za program predstave „Mi, evropski mrli\u010di“, SMG Ljubljana.\u00a0<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":572,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","enabled":false},"version":2}},"categories":[44],"tags":[],"class_list":["post-569","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-scena"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/Simona_Semenic2013_5foto_nadazgank-dve_b.jpg?fit=700%2C457&ssl=1","jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p4nQbN-9b","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack-related-posts":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/569","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=569"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/569\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":636,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/569\/revisions\/636"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/572"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=569"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=569"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=569"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}