Sedamnesti avgust hiljadu devetsto osamdeset i prve godine je bio presudan trenutak u \u017eivotu Neboj\u0161e Bradi\u0107a jer je predstavljao njegov po\u010detak, mislim na njegov \u017eivot, predstavljao je po\u010detak njegovog \u017eivota ne Neboj\u0161in po\u010detak, mada, jel, moglo bi se re\u0107i da je to i njegov po\u010detak, jel tako, po\u010detak Neboj\u0161e Bradi\u0107a a ne samo njegovog \u017eivota, dakle mogli bi da ka\u017eemo da su na taj dan, sedamnestog avgusta hiljadudevetstoosamdesetprve svoj \u017eivot zapo\u010deli i Neboj\u0161a Bradi\u0107 i\u2026 sam\u2026 njegov\u2026 \u017eivot.<\/p>\n

VIDI VAMO
\nVADI PALAC
\nNEMOJ DA TE MLATNEM
\nPUSTI TORTU
\nVRA\u0106AJ KOLA\u010c
\nNEMOJ DA TE MLATNEM<\/p>\n

Neboj\u0161a se prvi put ubio kada je imao pet, to su, tako su svi rekli, to su prave godine za samoubistvo, HAHAHA, prave godine za samoubistvo, tako su se smejali, HAHAHA, daleko \u0107e taj mali dogurati, i svi su se smejali, i mama i tata i kom\u0161ije, svi ba\u0161 svi, to jest svi osim samog Neboj\u0161e, HAHAHA, samo Neboj\u0161a se nije smejao i to najmanje zbog toga \u0161to je za razliku od drugih koji su bili \u017eivi on bio mrtav, ne, njemu, odnosno meni, dakle Neboj\u0161i, to jednostavno nije bilo sme\u0161no. Za\u0161to mu to nije bilo sme\u0161no mo\u017eemo samo da naga\u0111amo jer Neboj\u0161a ne samo da nije bio \u017eiv, Neboj\u0161a je bio i veoma \u0107utljivo dete.<\/p>\n

MAR\u0160 U KU\u0106U
\nTV GASI
\nNEMOJ DA TE MLATNEM
\nU\u010cI U\u010cI
\nMAR\u0160 U SOBU
\nNEMOJ DA TE MLATNEM<\/p>\n

Ako bi bili pesni\u010dki raspolo\u017eeni (a \u0161to da ne, u pozori\u0161tu smo), dakle ako bi sebi dozvolili malo poezije mogli bi da ka\u017eemo da iako se samoubistvom moj, Neboj\u0161in \u017eivot zavr\u0161io, istim tim samoubistvom se nije zavr\u0161io i sam Neboj\u0161a. Naprotiv, Neboj\u0161a se tim samoubistvom rodio po drugi put. A novi Neboj\u0161a je ose\u0107ao ga njegovo novo iskustvo \u010dini posebnim. Posle samoubistva je dakle Neboj\u0161a po\u010deo da ose\u0107a da je druga\u010diji od ostale dece iako nije mogao ta\u010dno da odredi za\u0161to, jednostavno je, jel, ose\u0107ao da je poseban. Mo\u017eda zato \u0161to je uvek bio spreman da se popne na najvi\u0161u granu, na tro\u0161ni krov, da strpa ne\u0161to u usta ili da napravi neku drugu sli\u010dnu glupost \u2013 Neboj\u0161a se naime, iz opravdanih razloga nije pla\u0161io smrti. Nastavnice matematike sa druge strane i te kako jeste. Ne mo\u017eemo sa sigurno\u0161\u0107u da znamo za\u0161to se Neboj\u0161a pla\u0161io \u010duvene Milke iz Svetozara Mileti\u0107a, ali najverovatnije je da se Milke pla\u0161io zato \u0161to je Milka bila sadista a to zna\u010di da je Milka volela da zlostavlja decu. Zato se Neboj\u0161a jako obradovao njenom izrazu lica kada ga je na\u0161la obe\u0161enog u \u0161kolskom veceu.<\/p>\n

GASI PLJUGU
\nIDIOTE
\nNEMOJ DA TE MLATNEM
\n\u0160TA TO \u010cITA\u0160
\nPUSTI KITU
\nNEMOJ DA TE MLATNEM<\/p>\n

Posle samoubistva Neboj\u0161a je morao da promeni \u0161kolu ali je iz \u0161kole oti\u0161la i Milka, u pratnji dobronamernih ljudi i velike koli\u010dine medikamenata. Taj doga\u0111aj je u mom, odnosno Neboj\u0161inom \u017eivotu predstavljao prvu veliku pobedu. Neboj\u0161a je imao sre\u0107e sa roditeljima jer otac u tom periodu iz nekog razloga nije prestajao da mlati majku tako da na njega nisu previ\u0161e obra\u0107ali pa\u017enju. To je Neboj\u0161i dalo prostora da se bavi zaista bitnim stvarima \u2013 masturbacijom i onanijom i to prete\u017eno onanijom iako mu je i masturbacija bila veoma draga. Ideju da poku\u0161a sa devojkama dobio je iz ameri\u010dkih filmova ali je dosta dugo oklevao dok nije ne\u0161to stvarno uradio. Oklevao je iz dva razloga: devojke ga uglavnom nisu prime\u0107ivale \u2013 verovatno su vi\u0161e volele jake, \u017eive momke \u2013 a osim toga devojke u njegovoj \u0161koli su grozno zaudarale na znoj.<\/p>\n

NEMA PARA
\n\u0160TA ME GLEDA\u0160
\nNEMOJ DA TE MLATNEM
\nKO JE KURVA
\nIDIOTE
\nNEMOJ DA TE MLATNEM<\/p>\n

Neboj\u0161in tata na \u017ealost nije bio dobrovoljac. Ne samo da nije bio dobrovoljac nego uop\u0161te nije ni bio u ratu. Ta \u010dinjenica je zna\u010dila ne samo to da Neboj\u0161ina nije nosio po\u010dasti sina poginulog sprskog heroja nego i da je otac svoj bes zbog govnjivog \u017eivota, siroma\u0161tva i hroni\u010dnog genitalnog hepresa kojeg ve\u0107 godinama nije mogao da se re\u0161i umesto na hrvatima i albancima iskaljivao na majci koja se posle iskaljivala na sinu. Dakle na Neboj\u0161i. Zato je Neboj\u0161a najzad odlu\u010dio da je vreme da na\u0111e devojku. Para nije bilo pa je Neboj\u0161a morao da se zadovolji Milicom, devojkom za koju bi bilo lepo kada bi mogli da ka\u017eemo da je bar bila dobra du\u0161a. Ali mladost je mladost a leto je leto i Neboj\u0161a \u0107e se jo\u0161 dugo posle toga se\u0107ati te tople ve\u010deri na Adi kada je sa Milicom iz osmog tri izgubio nevinost. Seks mu je toliko prijao da se te iste ve\u010deri nagutao tatinih bensedina i sko\u010dio sa balkona.<\/p>\n

IDI SPAVAJ
\nNARKOMANE
\nNEMOJ DA TE MLATNEM
\n\u0160TA TO \u010cITA\u0160
\nKOJI BRE NI\u010cE
\nNEMOJ DA TE MLATNEM<\/p>\n

Ova smrt je Neboj\u0161i te\u0161ko pala. Ne samo zbog telesnih povreda koje su ovog puta bile naro\u010dito bolne ve\u0107 zbog jo\u0161 bolnije istine koje je postao svestan u trenutku kada mu se glava susrela sa asfaltom. Neboj\u0161a je naime shvatio da se on, odnosno ja, odnosno Neboj\u0161a, kre\u0107e u nekoj vrsti matrice, paterna koji nije njegov, i ne samo da nije njegov ve\u0107 je tim neprestanim samoubistvima dovodio do odre\u0111ene fragmentarnosti njegove, Neboj\u0161ine, pa time i moje, jel, egzistencije, i tako nemogu\u0107nosti da sebe ikada sagleda u celini i time do\u0111e do odgovora na velika pitanja koja su po\u010dela da ga mu\u010de. \u201eKo sam ja\u201c pitao se Neboj\u0161a, a njegovi sada ve\u0107 stari roditelji su se smejali HAHAHA, tako su se smejali njegovi sada ve\u0107 ostareli roditelji, a veoma sli\u010dno su se smejale i kom\u0161ije, HAHAHA, svi su se smejali, ne samo zato \u0161to su im egzistencijalne muke njihovog sina i kom\u0161ije bile zaista sme\u0161ne, HAHAHA, koliko zbog \u010dinjenice da se najzad neko drugi mu\u010di a ne samo oni.<\/p>\n

Ali, ok, u redu, ja vas \u010dujem, evo, mi vas \u010dujemo, ja i ova\u2026 gospo\u0111a, na primer, evo ova gospo\u0111a i ja, mi vas \u010dujemo, jel tako, \u010dujemo ih, mi vidimo njihovu patnju jel tako gospo\u0111o, mi ose\u0107amo, mi, nama je stalo, evo, ka\u017eite i sami, mi, moglo bi se re\u0107i \u010dak i da, jel tako, da patimo, mi patimo zajedno sa njima, sve vreme, kako se to zove, to je ono\u2026 saose\u0107anje, mi saose\u0107amo, evo gospo\u0111a iz drugog reda i ja sve vreme saose\u0107amo sa vama, do\u017eivljavamo katarzu pro\u010di\u0161\u0107enja, ali da li se neko ovde (osim gospo\u0111e i mene naravno), dakle da li se neko uop\u0161te pita kako je meni? Da li se neko pita kako je to biti Neboj\u0161a Bradi\u0107 ili jo\u0161 gore, kako je to glumiti Neboj\u0161u Bradi\u0107a, dakle biti neko ko \u010dak nije ni Neboj\u0161a Bradi\u0107? Da li se neko ovde uop\u0161te pita kako je to ne biti<\/em> Neboj\u0161a Bradi\u0107?<\/p>\n

* * *<\/p>\n

Kada je sahranio i poslednjeg roditelja, na\u0161eg Neboj\u0161u je do\u010dekala sasvim nova vrsta usamljenosti. Nije pomoglo ni to \u0161to je najzad diplomirao (Teoriju muzike na FMU) i time postao deo prostrane srpske akademske zajednice, ni \u010dinjenica da su po\u010deli da repriziraju njegovu omiljenu seriju u no\u0107nom programu televizije Pink. Neboj\u0161i je nedotajala ta slatka strepnja na koju se tokom godina navikao, Neboj\u0161i su nedostajali roditelji. Kada bi samo otac uleteo u sobu i po\u010deo da urla i da bri\u017eno mlati\u2026 kada bi bar \u010duo zvonak smeh svoje drage majke\u2026 Ali avaj. Kao \u0161to je rekao Hamlet a napisao \u0160ekspir, svet je ostao bez d\u017eointa, a na\u0161, odnosno va\u0161 junak, Neboj\u0161a, to jest ja, dakle Neboj\u0161a, je ostao bez raison d\u2019etre <\/i>\u2013 \u0161to na francuskom zna\u010di: bez razloga za samoubistvo. Kada bi bar bio genijalni umetnik, pijanista, samoubistvo bi se podrazumevalo, ali teoreti\u010dar muzike\u2026 koga bi to potreslo.<\/p>\n

Evo na primer, samoposluga. To je jedna tipi\u010dna situacija. Samoposluga, ili kako je neki zovu samousluga, ve\u0107 u zavisnosti od toga da li je akcenat na usluzi ili posluzi, jel, dakle radnja je poluprazna. Ta samo\u2026 usluga je toliko prazna, da se \u010duje neonka kako zuji. (Kada \u010dujete neonku da zuji, to je siguran znak da ste negde sami). Neonka zuji i sve miri\u0161e na domestos i salamu i samoposluga je dakle poluprazna. Ka\u017eem poluprazna jer u njoj nisam sam, naime, tu je i Kasirka. Vidim je, Kasirku, tamo, na drugom kraju radnje, vidim je i vidim da ona mene gleda, valjda pazi da ne\u0161to ne ukradem. Uzimam veknu hleba, i kre\u0107em dugim i sporim koracima prema kasi.<\/p>\n

E sad, obratite pa\u017enju za trenutak na te korake, pogledajte na \u0161ta to li\u010di.<\/p>\n

Evo pokaza\u0107u vam to jo\u0161 jednom, dakle pogledajte taj hod, ja ne znam \u0161ta je to, golgota ili Kafka ili mo\u017eda ne\u0161to tre\u0107e ne znam ni sam tuga jedna, to je kao, ne znam, evo ka\u017eite sami, te\u010dna groteska, kao neki\u2026 klecavi ples me\u0111u rafovima, dance macabre, kao neka\u2026 tu\u017ena halucinacija navija\u010da Partizana koji se prejeo esida i pre\u0161mrkao rakije, poslednji poku\u0161aj iskupljenja pred odlazak u ve\u010dna lovi\u0161ta, ja ne znam\u2026 E to tako izgleda, jer sam ja sve vreme svestan, i dok uzimam hleb ja sam svestan i dok hodam ja sam svestan i dok se upla\u0161en od proizvoda koji sa rafova prate svaki moj korak dok se kre\u0107em ka kasi ja sam svestan. Svestan sam kompromisa koje pravim svaki put kada u\u0111em u samouslugu i svestan sam da nisam Neboj\u0161a Bradi\u0107 i da ne podnosim ovu ulogu i svestan sam da mojih roditelja vi\u0161e nema, i pre svega toga, svestan sam \u010dinjenice da me na kraju ovog puta od rafa sa hlebom do kase (od kolevke pa do groba), \u010deka Kasirka, \u017eena kojoj koliko god bila optere\u0107ena sopstvenim problemima, malom platom a velikim \u017eivotnim planovima, nije potrebno vi\u0161e od jednog pogleda da shvati sa kim ima posla. I kada najzad stignem do nje, Ona podi\u017ee taj pogled, pogledajte kako lako ona podi\u017ee ne\u0161to tako te\u0161ko kao \u0161to je taj pogled, dakle ona podi\u017ee pogled sa ljubavnog \u010dasopisa Skandal i zaustavlja ga na meni i hlebu. I to sad traje, to nemo su\u010deljavanje diskursa, taj sudar paradigmi, taj koreografisani okr\u0161aj u usporenom vremenu Matriksa, to traje, i dok se pukotina na povr\u0161ini stvarnosti pove\u0107ava i prolaze milisekunde jedna za drugom, i napetost se progresivno pove\u0107ava. Ali na kraju uvek, ali uvek pobe\u0111uje Ona.<\/p>\n

Kasirka<\/strong> Dobro ve\u010de kom\u0161ija. \u010cetrdeset i pet dinara.
\nNeboj\u0161a<\/strong> Dobro ve\u010de. (pru\u017eim joj novac)
\nKasirka<\/strong> Hvala.
\nNeboj\u0161a<\/strong> Dovi\u0111enja.<\/p>\n

* * *<\/p>\n

I to je kraj. Nema dalje. Sedim za klavirom. Sa veknom hleba u rukama.<\/p>\n

DING<\/p>\n

Zamislimo za trenutak tu scenu, Neboj\u0161a sedi za klavirom sa veknom hleba u rukama dok se Neboj\u0161in prst, recimo ka\u017eiprst, dok se Neboj\u0161in ka\u017eiprst spu\u0161ta na dirku klavira.<\/p>\n

DING<\/p>\n

Neboj\u0161in ka\u017eiprst se spu\u0161ta na dirku klavira.<\/p>\n

DING<\/p>\n

Neboj\u0161in ka\u017eiprst se spu\u0161ta na dirku klavira.<\/p>\n

DING<\/p>\n

I\u2026 Neboj\u0161in ka\u017eiprst se spu\u0161ta na dirku klavira.<\/p>\n

DIIIIIING<\/p>\n

Ono \u0161to bi se neobu\u010denom uhu u\u010dinilo kao besmisleno ponavljanje istog tona u cilju op\u0161te i samotorture zapravo je finalna faza meditacije tokom koje se u Neboj\u0161inom umu iskristalisalo pitanje: \u010cEMU \u017dIVOT BEZ SAMOUBISTVA? Vreme tupe depresije se zavr\u0161ilo, Neboj\u0161a je shvatio da ako \u017eeli da nastavi \u017eivot mora da se pomiri sa \u010dinjenicom da roditelja vi\u0161e nema i da prona\u0111e nove izvore poni\u017eenja. Odlu\u010dio sam da postanem profesor solfe\u0111a u muzi\u010dkoj \u0161koli.<\/p>\n

I ve\u0107 sam na prvom \u010dasu shvatio, Neboj\u0161a je shvatio da je doneo najbolju odluku u svom \u017eivotu, jer je Neboj\u0161a, kao i njegova nastavnica Milka ranije, mrzeo decu. Decu je mrzeo iz vi\u0161e razloga, zato \u0161to su glasna, lo\u0161eg ukusa (i mirisa), jer veruju u Boga, Paris Hilton i Amfilohija Radovi\u0107a, jer su ga podse\u0107ali na drugove iz razreda, ali pre svega toga, Neboj\u0161a je decu mrzeo zbog njihove ni\u010dim izazvane vere u \u017eivot.<\/p>\n

Mali smrdljivi idioti, ta\u010dnije dvanaest malih smrdljivih idiota je selo ispred njega u klupe i Neboj\u0161a je odmah osetio dobro poznate trnce du\u017e ki\u010dme. Kraj je blizu.<\/p>\n

\u201cJa sam\u2026 Ja sam Neboj\u0161a\u2026\u201d, i pre nego \u0161to je izgovorio Bradi\u0107, Neboj\u0161a je ve\u0107 osetio da mu se povra\u0107a \u0161to je bio veoma dobar znak. \u201cJa sam Neboj\u0161a Bradi\u0107, i ja sam profesor solfe\u0111a. Otpevajte mi\u2026 pevajte mi bilo \u0161ta.\u201d<\/p>\n

I dok su deca pevala, Neboj\u0161a se okrenuo ka tabli. Zauzeo je konteplativnu pozu da ne bi bio sumnjiv \u2013 \u017eeleo je da izgleda kao da je utonuo u misli. Ali Neboj\u0161a nije tonuo u misli dok je slu\u0161ao paklenu buku koja izlazila iz usta tih malih idiota zadojenih Teletabisima i Nikolajem Velimirovi\u0107em, ne, dok je slu\u0161ao urlanje malih idiota, to kre\u0161tanje, kri\u010danje i vri\u0161tanje, pomognuto ni\u010dim izazvanom verom u \u017eivot, Neboj\u0161a je kri\u0161om plakao od sre\u0107e.<\/p>\n

\u201cDok je mladih\u201d, plakao je Neboj\u0161a sre\u0107no i u novom miru, \u201cDok je mladih, bi\u0107e i samoubistava\u201d.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sedamnesti avgust hiljadu devetsto osamdeset i prve godine je bio presudan trenutak u \u017eivotu Neboj\u0161e Bradi\u0107a jer je predstavljao njegov po\u010detak, mislim na njegov \u017eivot, predstavljao je po\u010detak njegovog \u017eivota ne Neboj\u0161in po\u010detak, mada, jel, moglo bi se re\u0107i da je to i njegov po\u010detak, jel tako, po\u010detak Neboj\u0161e Bradi\u0107a a ne samo njegovog \u017eivota, Read more about Neboj\u0161a glumi Neboj\u0161u<\/span>[…]<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":577,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","enabled":false},"version":2}},"categories":[5,44],"tags":[49],"class_list":["post-576","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-waiting-for-the-structure","category-scena","tag-pozoriste"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2016\/06\/182156-bigthumbnail.jpg?fit=450%2C281&ssl=1","jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p4nQbN-9i","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack-related-posts":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/576","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=576"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/576\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":637,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/576\/revisions\/637"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/577"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=576"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=576"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=576"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}