Odlazim u klub Muriskan. Posmatram mlade \u0160ve\u0111ane. Momci su u kravatama. Devojke su bezbedne i sre\u0107ne. Pivo je osam evra. Mrzim ih sve, bez diskriminacije. I bogatog mladi\u0107a u d\u017eemperu, i devojku crvene kose sa tetova\u017eom ptice na nadlanici i debelog konobara i \u010detiri lezbejke koje igraju u krugu i dvojicu arapa u \u0107o\u0161ku koji se ne\u010demu nadaju i prijateljski raspolo\u017eenog radnika obezbe\u0111enja koji je uvek blizu. I sebe, naravno, sebe mrzim elaborirano, ne tako spontano i povr\u0161no kao ostatak kluba, ali istina je i da sebe ne poznajem mnogo bolje nego ostale. Vi\u0161e ne. Nekada sam imao utisak da sebe poznajem, sada mi je poznata samo jo\u0161 mr\u017enja.
\n
\nU ovom klubu se ple\u0161e tako \u0161to grupa prijatelja formira krug (jakne, torbe ili druge vredne stvari se stave na pod, u centar kruga) tako da mogu da ple\u0161u jedni sa drugima bez opasnosti da \u0107e da primete nekog ili ne\u0161to \u0161to ne \u017eele da primete, \u0161to nikako ne ide na ruku dvojici arapa koji se verovatno upravo tome nadaju. To nije ne\u0161to \u0161to samo do\u0111e, ta sposobnost fokusa, to je posebna sposobnost koja se razvija godinama. Celo dru\u0161tvo igra ba\u0161 kao \u0161to se ple\u0161e ovde u klubu Muriskan. To se zove tolerancija \u2013 sposobnost da se ple\u0161e u istom prostoru i uz istu muziku a da se ne ple\u0161e zajedno. Momci su u kravatama. Devojke su bezbedne i sre\u0107ne. Pivo je osam evra.<\/p>\n

Ja se nisam rodio kao kukavica. Kada sam bio mali bio sam hrabar. Penjao sam se na najvi\u0161e drvo, vi\u0161e od svih ostalih i sa tog drveta padao i lomio ruke, noge i zube. Govorio sam \u0161ta sam mislio. Krao sam u prodavnicama, jako sam voleo da kradem u prodavnicama. I dalje verujem da u prodavnicama treba krasti ali vi\u0161e to ne radim. Odrastao sam, uozbiljio sam se. Postao sam kukavica. Zami\u0161ljam da za ovim \u0161ankom ne sedim ja nego neko drugi. Neko ko jo\u0161 uvek krade u prodavnicama, ko jo\u0161 uvek govori \u0161ta misli. I on je, kao i ja, popio samo to jedno pivo za koje je imao para tako da alkohol ne mo\u017ee da bude izgovor za ono \u0161to \u0107e da uradi.<\/p>\n

Kada bi neko ko ne \u017eivi u \u0160vedskoj do\u0161ao u klub Muriskan, prvo bi ga zbunilo svetlo koje nije klupski polumrak kao \u0161to bi se mo\u017eda od o\u010dekivalo od klupskog svetla. U klubu Muriskan nema polumraka, ovde se sve vidi. To ne odgovara nama koji jo\u0161 uvek nismo tolerantni, koji jo\u0161 uvek nismo ovladali sposobno\u0161\u0107u parcijalnog fokusa<\/em>. Mi vidimo i vi\u0161e nego \u0161to bi \u017eeleli. U ovom prosotru mogu\u0107e je u isto vreme videti previ\u0161e i ne videti dovoljno. Prijateljski rasplo\u017een redar na primer vidi svaki izraz lica, svaki pokret koji mo\u017ee da nagovesti problem preterane intoksikacije, mogu\u0107e ma\u010do indiskrecije ili nekog drugog vida ometanja reda i da u svom istreniranom umu ve\u0107 nekoliko koraka unapred prora\u010duna najbolji postupak za beskonfliktno re\u0161avanje krize. U isto vreme, mladi \u0160ve\u0111ani mogu da ple\u0161u u svom krugu prijatelja, slepi za sve \u0161to se oko njih doga\u0111a, ba\u0161 kao \u0161to njihovi vr\u0161njaci ple\u0161u u polumraku berlinskih, atinskih ili rije\u010dkih klubova. Polumrak mladim \u0160ve\u0111anima u klubu Muriskan me\u0111utim nije potreban jer oni nemaju \u0161ta da kriju, i ne samo to, oni razumeju da ih prijateljski rasplo\u017eeni redar razume bolje nego \u0161to oni razumeju sami sebe i sa razlogom potpuno veruju u njegovu sposonost da prepozna problem i pre nego \u0161to se problem pojavi.<\/p>\n

On, osoba koja umesto mene sedi za ovim \u0161ankom, jeste taj problem. Razmi\u0161ljam o tome ko je on. Za sada znam samo da je u klubu Muriskan, u Malmeu. I da je sam. I da je pun mr\u017enje. Sigurno je da bi mu bilo bolje da je ostao Ruzengordu ili nekom drugom predgra\u0111u, da je oti\u0161ao u neki srpski ili eks-ju klub ili u neki od „crnih“ klubova u industrijskoj zoni. Ali mo\u017eda je i on, kao i ja, do\u0161ao da u\u017eiva u mr\u017enji. On verovatno mrzi i vi\u0161e nego ja. Mo\u017eda gleda dvojicu arapa koji se ne\u010demu nadaju i mrzi ih aktivno, vi\u0161e nego druge, ba\u0161 zato \u0161to su arapi i zato \u0161to se ne\u010demu nadaju. Mo\u017eemo da zamislimo da je do\u0161ao u Malme pre godinu i po dana da radi na crno i da je imao sre\u0107e da posao i na\u0111e. Za jagodinske uslove je zaradio mnogo za godinu i po dana ali je ve\u0107inu para slao ku\u0107i. Pre \u0161est meseci je po\u010deo da pije. Donosili mu rakiju iz Srbije. U po\u010detku je jo\u0161 i izlazio napolje, na kraju je samo sedeo u svojoj sobi i slu\u0161ao narodnjake na jutjubu. Mo\u017eemo da zamislimo i da za razliku od mene koji mlade goste kluba Muriskan mrzim konceptualno, bez diskriminacije, on (koji sedi umesto mene za \u0161ankom) ih mrzi ljudski \u2013 upravo zato \u0161to su arapi, \u017eene, peder\u010dine. I to je sve povezano (njemu je za razliku od mene to o\u010digledno): i pederi i rad na crno i plesanje u krugu i svetlo u klubu i svakodnevna poni\u017eenja i prijateljski raspolo\u017eeni redar. Moja mr\u017enja je radikalno demokratska i apstraktna, njegova je fragmentisana i konkretna – u Srbiji je mrzeo Cigane, ovde je postao Cigan.<\/p>\n

Sedim za \u0161ankom i pravim se da jo\u0161 uvek pijem da mi debeli konobar ne bi uzeo fla\u0161u. Ne samo zato \u0161to mi je ta fla\u0161a izgovor za mesto koje zauzimam ve\u0107 i zato \u0161to znam da \u0107e uskoro biti potrebna njemu (osobi koja umesto mene sedi za \u0161ankom), kada bude ustao i razbio je o glavu prijateljski raspolo\u017eenom redaru. Kukavi\u010dluk nije jedini razlog za\u0161to ja to ne bih nikada uradio. Za razliku od njega ja i pored sve mr\u017enje razumem da je taj redar tu zato \u0161to mu treba posao, da i on ima neki \u017eivot van kluba, da bi i ti Arapi samo da postanu pravi \u0160ve\u0111ani \u2013 da su klinci koji ple\u0161u u krugu ceo \u017eivot proveli u socijaldemokratskom balonu a koliko god da je to dru\u0161tvo (nama spolja) o\u010digledno la\u017eno, zasnovano na krvavoj eksploataciji ostatka (ne socijaldemokratskog) sveta \u2013 njih je taj balon \u0161titio i od realnosti sveta i od realnosti kapitalizma (\u0161to je i onako odavno postalo isto). Naravno da ih mrzim, da mrzim licemerni ponos koji ose\u0107aju kada kupuju u prodavnicama polovne ode\u0107e, kada recikliraju, kada kupuju jebenu eko hranu… Ali ih u isto vreme i razumem. Razlika izme\u0111u mene i osobe koja sedi na mom mestu nije samo to \u0161to sam ja vremenom prestao da kradem u prodavnicama i to \u0161to ne mrzimo na isti na\u010din, ve\u0107 pre svega to \u0161to dok ja samo zami\u0161ljam kako on ustaje sa \u0161anka, uzima moju fla\u0161u i razbija je prijateljski rasplo\u017eenom redaru o glavu – on to zaista i radi<\/em>. I onda dok mladi koji su se na\u0161li u blizini be\u017ee ka izlazu i pre nego \u0161to ostatak obezbe\u0111enja do\u0111e da ga umlati k’o vola, on temeljno razbija \u0161ank: uzima skupu fla\u0161u vina i baca je u veliko ogledalo iza \u0161anka, lomi \u010da\u0161e za vermut, razbija fri\u017eider za pivo, veliku posudu za led i limun, kompjuterski monitor… On razvaljuje \u0161ank a ja zami\u0161ljam kako razvaljuje \u0161ank. I u\u017eivam.<\/p>\n