\u017denja Leiler svoj tekst po\u010dinje problematizacijom „dru\u0161tveno anga\u017eovanog pozori\u0161ta“ iz ugla njegove efektnosti, polaze\u0107i od \u010dinjenice da je pozori\u0161te bud\u017eetski najbolje podr\u017ean deo slovena\u010dke kulturne scene. Ovda\u0161nju scenu dovoljno poznajem da se sa autoricom mogu slo\u017eiti u vezi toga da se za neke projekte odvajaju suludo veliki bud\u017eeti, ali generalizacija kojom se ona bavi krije tezu koja mi je tako\u0111e poznata i sada kada \u017eivim u \u0160vedskoj a jo\u0161 vi\u0161e iz perioda rada u Beogradu: umetnici, koji \u017eive na grba\u010di dr\u017eave (odnosno ljudi koji za razliku od njih zaista rade<\/em>) se tako neodgovorno odnose prema datoj im slobodi (i novcu). To je lekcija koju moramo nau\u010diti ako \u017eelimo da nastavimo da se bavimo svojim poslom \u2013 da moramo biti zahvalni \u0161to nam je prilika u ovim kriznim vremenima uop\u0161te data<\/em>. Ono \u0161to je naro\u010dito opasno u tome je \u0161to je ta lekcija upu\u0107ena pre svega mladim autorima i autoricama za koje i onako ima premalo mesta na slovena\u010dkoj pozori\u0161noj sceni te ako tu priliku ikada i dobiju, treba da znaju da ne smeju da je prokockaju. Ali ono od \u010dega ne smemo odustati je ne\u0161to \u010dega je sigurno svesna i \u017denja Leiler \u2013 da prava sloboda nikada nije i ne mo\u017ee da bude data<\/em>.<\/p>\n

Ono u vezi \u010dega se sla\u017eem sa autoricom je da uz slobodu uvek mora da ide i odogovornost ali to pitanje je za mene pre svega ideolo\u0161ko \u2013 ono u sebi nosi i stav o tome kome smo to odgovorni<\/em>, kao umetnici ili \u0161ire (da u to uklju\u010dimo i \u017denju Leiler), kao ljudi koji delujemo u javnosti. Svestan sam da teza koju zastupamo, a mo\u017eda jo\u0161 vi\u0161e i na\u010din na koji to radimo, u predstavi „mi evropski mrli\u010di“ zavodi, da u predstavi imamo dva plana od kojih je prvi, iako scenski zavodljiv, eksplozivan, bu\u010dan \u2013 potpuno prazan, neefektan. Zadnji plan sa druge strane ne zaslu\u017euje da se o njemu govori jer se tamo ne doga\u0111a ni\u0161ta interesantno. Neki stariji ljudi \u017eive svoje „dosadne“ \u017eivote, neke \u017eene kuvaju, spremaju, umiru… Odgovornost koju smo mi prepustili gledaocima je da se odrede prema ta dva plana i zanimljivo je da je za jedan deo kritike (i izme\u0111u ostalih, \u017denju Leiler) on ostao potpuno nevidljiv. Bu\u010dna, agresivna i prazna deklarativna politi\u010dnost ostaje ne\u0161to \u010dime \u0107emo se radije baviti jer je to ne\u0161to \u0161to budi energiju, \u0161to nam omogu\u0107ava da pobegnemo od (politi\u010dke) depresije u kojoj \u017eivimo, pa makar se to na kraju samo svodilo na mogu\u0107nost da nastavimo da i dalje tr\u010dimo u krug\u00a0– odn. da se bavimo onim \u0161to Slavoj \u017di\u017eek naziva „pseudo-aktivno\u0161\u0107u“\u00a0a\u00a0Bojana Kunst\u00a0opisuje kao aktivnosti koja\u00a0su\u0161tinski\u00a0defini\u0161u ovo tzv.\u00a0post-politi\u010dko<\/em> stanje.[ref]Isn\u2019t this call for the politicization of art \u2013 the articulation of forums and conferences where politicization is discussed, of festivals that are being (sub)titled in this way, the differentiation between political and non-political generations \u2013 a sign of what Slavoj \u017di\u017eek terms \u2018pseudo-activity\u2019? Isn\u2019t the art of today deeply ingrained into the method of expertly managing social interests, a part of the contemporary urgency for ceaseless activity? Act, be active, participate, always be ready for opposition, generate new ideas, pay attention to contexts while constantly reflecting on your methods of production\u2026 Doesn\u2019t all that stand for the activity that profoundly defines the so-called post-political condition?
\nBojana Kunst, „Artist at Work, Proximity of Art and Capitalism“ (Zero Books, 2015)\u00a0\u00a0[\/ref]\u00a0Ali\u00a0odluka da ostanemo u domenu poznatog, taj strah da se suo\u010dimo sa bezna\u0111em u kom \u017eivimo je upravo jedan od osnovnih razloga za\u0161to i ima tako malo nade i upravo prepu\u0161tanje tom strahu za mene predstavlja vrhunsku neodgovornost i intelektualnu lenjost. I na kraju, ako u javnosti postoji teza da su umetnici neodogovrni i lenji – umesto da tu tezu opovrgavam, radije bih se zalo\u017eio za to da i svi ostali prestanu da rade. Ako diskusiju treba da vodimo na tezama ponu\u0111enim u tekstu \u017denje Leiler (odn. ako se ne bavimo time koja je ta instanca kojoj treba da budemo odgovorni<\/em>) odgovor mora da bude da nam u Sloveniji danas treba jo\u0161 manje odgovornosti a ne vi\u0161e.<\/p>\n

<\/p>\n

Milan Markovi\u0107 Matthis, koautor predstave „mi evropski mrli\u010di“
\n4. jul, Malme<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"