tekst za program predstave Kaligula<\/em> Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu u re\u017eiji Sne\u017eane Tri\u0161i\u0107<\/p>\n\n\n\n

Gaj Julije Cezar Avgustus Germanikus, od milja Kaligula, bio je vladar Rima u prvom veku na\u0161e ere. Omiljeni sin omiljenog generala Germanikusa, Kaligula je po\u010deo svoju vladavinu u miru i blagostanju. Posle rane bolesti ili mogu\u0107eg poku\u0161aja trovanja, sasvim je promenio stil vladanja pa ga savremenici od onda opisuju kao zlo\u010dina\u010dkog tiranina koji je i pored nekih progresivnih reformi ostao zapam\u0107en kao hiroviti ubica posve\u0107en pove\u0107anju sopstvene mo\u0107i. Upoznati se sa istorijskim izvorima na kojima je Alber Kami bazirao svoju dramu svakako ne \u0161kodi ali je va\u017eno stalno se podse\u0107ati da Kamijev \u201eKaligula\u201c nije istorijska drama kao i da bi svako \u010ditanje koje bi svoje argumente tra\u017eilo isklju\u010divo u antici bilo jednostavno pogre\u0161no. Kami je pisanje drame po\u010deo 1938. godine a prva verzija je objavljena u Francuskoj pred sam kraj Drugog svetskog rata, rata koji nije doneo samo novu tehnologiju ubijanja. U Nema\u010dkoj je ideologija koja je nosila rat bila tako sna\u017ena da se mo\u017ee opisati i kao neka vrsta nihilisti\u010dke utopije. Dobra ilustracija te strasti je doga\u0111aj od 18. februara 1943. godine, kada je nema\u010dki narod u hali Sportapalast u Berlinu zajedno sa Jozefom Gebelsom ostra\u0161\u0107eno urlao da \u017eeli totalni rat do (samo)uni\u0161tenja, iako je ve\u0107 postalo izgledno da \u0107e Nema\u010dka biti pora\u017eena. Kako razumeti taj vi\u0161ak strasti sa kojom je nema\u010dki narod hrlio u zlo\u010din i propast?<\/p>\n\n\n\n

Pre\nnekoliko godina oti\u0161ao sam da posetim Majdanek, koncetracioni logor\niz Drugog\nsvetskog\nsvetskog rata koji se nalazi u blizini grada Lublina u Poljskoj. Zbog\nblizine granice sa Sovjetskim savezom i \u010dinjenice da su Nemci na\nkraju rata morali da ga napuste na brzinu, Majdanek je ostao jedan od\nnajbolje o\u010duvanih spomenika nacisti\u010dkom varvarstvu. Oti\u0161ao sam\ntamo o\u010dekuju\u0107i\nda\nvidim zlo, mr\u017enju, afekt\u2026 umesto svega toga na\u0161ao sam logiku.\nStra\u0161nu, zlu, monstruoznu, da, ali ni\u0161ta vi\u0161e od logike. I upravo\nto me je \u0161okiralo, mnogo vi\u0161e od brda kostiju pored\nkrematorijuma,\nskladi\u0161ta\ncipela koje su ostale iza mu\u010denika ili zastra\u0161uju\u0107e postavke\nmuzeja \u2013 dakle ne mr\u017enja ve\u0107 upravo nedostatak\nmr\u017enje, <\/em>bilo\nkakvog afekta, bilo je ono zbog \u010dega sam zanemeo.Ono\n\u0161to me je \u010dekalo u Majdaneku nije bilo mesto zlo\u010dina ve\u0107\nindustrij<\/em>a\nsmrti<\/em>\ni njena stra\u0161na\nlako\u0107a i prakti\u010dnost,\nindustrija koja nije\nproizvodila ni\u0161ta drugo osim u\u017easnog spomenika proizvoljnosti<\/em>\nsopstvenog \u010dina. Jevreji nisu bili ljudi i potrebno ih je bilo\nistrebiti zato \u0161to su Nemci tako\nu jednom trenutku odlu\u010dili<\/em>\n– i upravo to, sloboda\n<\/em>da\ntako ne\u0161to odlu\u010de je bilo ono \u0161to ih je u tom istorijskom trenutku\n\u010dinilo Nemcima. \n<\/p>\n\n\n\n

Postoje\n\u010ditanja ovog komada,\ni prestave\nkoje Kamijev komad vide pre svega u svetlu u\u017easa koji je svet\ndo\u017eiveo dolaskom novih, zlo\u010dina\u010dkih ideologija i apsurdnim\nfanatizmom njihovih podanika. Iako i takva (nazovimo ih \u201epoliti\u010dka\u201c)\n\u010ditanja mogu biti inspirativna, verujem da za tekst kao \u0161to je\n\u201eKaligula\u201c nisu dovoljno ambiciozna. \u010cak ako bi u razmi\u0161ljanju\no ovom komadu po\u0161li od koncentracionih logora kao kraju evropske\ncivilizacije, pitanje na koje bih \u017eeleo da dobijem odgovor nije samo\nkakva li\u010dnost<\/em>\nje bio \u201eludi\u201c Vo\u0111a koji je naredio njihovo uspostavljanje, ve\u0107\npre svega kako nas je uvo\u0111enje logora u politi\u010dko (eti\u010dko) polje\npromenilo kao ljude. Nas, danas. Nacisti\u010dkog vo\u0111e vi\u0161e nema ali\nlogika koja me je do\u010dekala u Majdaneku jo\u0161 uvek postoji. Danas vi\u0161e\nnego ikada obo\u017eavamo one koji sebi dopu\u0161taju fantasti\u010dnu,\nharizmati\u010dnu slobodu da ne budu ljudi, bez obzira da li na polju\nkulture, politike ili ekonomije – one koji kr\u0161e dosadna pravila\ndru\u0161tvenosti za koju, koliko god se pravili, svi jako dobro znamo da\nvi\u0161e ne postoji. Obo\u017eavamo kreativnost, funcionalnost, sposobnost\nda se posao dobro obavi \u010dak i ako to zna\u010di dozvoliti smrt stotine\nhiljada ljudi zbog nekoliko procenata profitne mar\u017ee i to je do te\nmere normalizovano da bi bilo koji CEO koji bi zbog bezbednosti nekih\ntamo seljaka na drugom kraju sveta dopustio da kompanija trpi minuse,\nodmah bio otpu\u0161ten. \u010citanje koje nam se na taj na\u010din otvara,\nKaligulu spu\u0161ta sa (za nas) bezbednih visina raznih imperatora,\nkancelara i vo\u0111a, i postavlja ga na skomno mesto Savremenog\nsubjekta. Na tvoje i moje mesto – mesto slobodnih, misle\u0107ih ljudi\nkoji i ako veruju u Boga, to je vera bazirana na tradiciji i kulturi\nvi\u0161e nego na nekim radikalnim univerzalisti\u010dkim emancipatorskim ili\neti\u010dkim zahtevima. Neprijatno pitanje koje nam se dakle postavlja\n\u010ditaju\u0107i Kamijevog \u201eKaligulu\u201c je: da li od ra\u0111anja bur\u017eujskog\ndru\u0161tva, renesansnog osloba\u0111anja \u010doveka i smrti Boga postoji prava\nlinija koja vodi isklju\u010divo do koncetracionog logora? Da\nli bi mogli da zamislimo i neki druga\u010diji univerzalisti\u010dki projekt\nili u nihilisti\u010dkoj utopiji u kojoj \u017eivimo vi\u0161e nema mesta za jo\u0161\njednu utopiju – onu okrenutu \u017eivotu?<\/p>\n\n\n\n

\nMilan\nMarkovi\u0107 Matthis<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

tekst za program predstave Kaligula Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu u re\u017eiji Sne\u017eane Tri\u0161i\u0107 Gaj Julije Cezar Avgustus Germanikus, od milja Kaligula, bio je vladar Rima u prvom veku na\u0161e ere. Omiljeni sin omiljenog generala Germanikusa, Kaligula je po\u010deo svoju vladavinu u miru i blagostanju. Posle rane bolesti ili mogu\u0107eg poku\u0161aja trovanja, sasvim je promenio stil Read more about Nihilisti\u010dka utopija<\/span>[…]<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":965,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":true,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","enabled":false},"version":2}},"categories":[14,44],"tags":[49],"class_list":["post-964","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog","category-scena","tag-pozoriste"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2020\/01\/Estadio-Nacional-Chile-Pinochet.jpg?fit=770%2C430&ssl=1","jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p4nQbN-fy","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack-related-posts":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/964","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=964"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/964\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":966,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/964\/revisions\/966"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/965"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=964"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=964"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.milan-markovic.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=964"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}