U ime neodogovornosti

Objavljeno u Delu 16. juna 2016. Tekst je pisan kao odgovor na tekst Ženje Leiler „Mi gledališki mrliči“, objavljen u Delu 2. juna godine. Odgovaranje na kritike je (kao što znamo) najčešće pogrešan postupak, naročito ako je motiv povređena sujeta ili defanzivna želja da se „objasni“ nešto što kritičar u viđenju autora nije razumeo. Tekst  Ženje Leiler međutim postavlja neka veoma bitna pitanja za našu kulturnu scenu, kao i nekoliko teza za koje, makar i ne bile tako nove, smatram da je bitno da se s vremena na vreme na njih osvrnemo.

[…]

Nebojša glumi Nebojšu

Sedamnesti avgust hiljadu devetsto osamdeset i prve godine je bio presudan trenutak u životu Nebojše Bradića jer je predstavljao njegov početak, mislim na njegov život, predstavljao je početak njegovog života ne Nebojšin početak, mada, jel, moglo bi se reći da je to i njegov početak, jel tako, početak Nebojše Bradića a ne samo njegovog života, dakle mogli bi da kažemo da su na taj dan, sedamnestog avgusta hiljadudevetstoosamdesetprve svoj život započeli i Nebojša Bradić i… sam… njegov… život. […]

Daleko od đubreta

[napisano za predstavu Da nam živi rad, Atelje 2012, 2010]

… i oni donose, jel, šta, donose…, jel, donose te… to đubre, oni donose… zapravo oni, jel, oni odnose đubre sa jednog mesta i donose ga na drugo, i jedini problem, dobro možda ne jedini, ali jedini koji mene u ovom trenutku interesuje, jel, je što je to drugo mesto moj komšiluk, mesto gde ja živim, mesto gde žive moja deca, a moja deca, jel tako, ona ne treba, ona ne moraju da gledaju to đubre, osim kada, naravno, jel, i ona treba da imaju neki kućni zadatak, dakle osim kada iznose đubre u kontejner, […]