Ponedeljak, 17. oktobar 2011.
Romski dečak u Gradskoj skupštini upozorio poslanike da moraju redovno da dolaze na posao.

Romski dečak iz karaburmskog naselja, u nenajavljenoj poseti Gradskoj skupštini, danas je poslednji put upozorio šefove poslaničkoh grupa da poslanike moraju redovno da šalju u Skupštinu, jer će u suprotnom brigu o njima preuzeti radnici, dok će šefovi poslaničkih grupa izgubiti pravo da jedu u Gradskoj skupštini.

Za stotinu poslanika iz pet najvećih političkih partija, ove, kao i prethodnih godina, grad Beograd obezbedio je besplatne mobilne telefone, laptop računare, novu garderobu i limuzine. Međutim i pored toga, lideri partija njih umesto u Gradsku skupštinu, ujutru šalju u grad da kupe mito i naplaćuju “reket”.

Nekoliko najmlađih poslanika iz gradske skupštine, romski dečak je već u 7 i 15, sa aktovkama pod miškom, zatekao kako nestrpljivo čekaju crnu limuzinu. Čim je limuzina stigla u dvorište su istrčali i ostali. Ipak, od dvadeset poslanika, koliko ih je u toj poslaničkoj grupi, za sednicu je bilo spremno svega dvanaest. Pod izgovorom da imaju obaveze ili da su bolesni, partijski lideri su pravdali njihovo odsustvo. Ipak, kako kažu u Gradskoj skupštini, broj poslanika koje limuzina dovozi svakodnevno varira, a neretko je i znatno manji.

– Kada ne dođu u Skupštinu poslanici su uglavnom u menzi, a ponekad idu u grad, a šta rade u gradu nisam videla, ali koliko sam čula da su se neka deca hvalila da im roditelji poslanici zarađuju dobre pare, kaže skupštinski PR Žaklina Jašarević.

Tako se dešava da u jednoj poslaničkoj grupi sa pet poslanika, dvoje se, s vremena na vreme pojavljuju u Skupštini, dok ostali na zasedanja dolaze samo onoliko koliko je neophodno da dobiju potvrdu, a nakon toga vreme provode zarađujući u Upravnim odborima državnih firmi. NJihovi partijski lideri su više puta opomenuti da poslanici moraju da dolaze na zasedanja Skupštine.

Bez prava na korišćenje menze ostaće i ostali šefovi poslaničkih grupa, čiji poslanici ne dolaze redovno na zasedanja. Grad je obezbedio sve uslove, od mobilnih telefona, kompjutera, garedrobe do limuzina, kako bi poslanici mogli neometano da vladaju, a na liderima partija je da to i poštuju. Osim ovog, šefovi poslaničkih grupa su prilikom useljenja u stambene jedinice, prihvatili i pravila o održavanju reda u gradu. Međutim, slika pokradene gradske imovine, kriminalnih privatizacija i rastućeg fašizma i društvu govori drugo.

Koliko god da se ulaže, čisti i popravlja po gradu, pojedini poslanici ne menjaju navike koje su imali dok su živeli kod mame i tate zbog čega radnici, seljaci i romi po naseljima u okolini Beograda poručuju da će se ubuduće i takav nemar sankcionisati, kako bi se svi prilagodili novim uslovima i počeli da žive bolje.

ili

Ponedeljak, 17. oktobar 2011.
Gradonačelnik Đilas u romskom naselju Makiš upozorio roditelje da deca moraju redovno da idu u školu

Gradonačelnik Dragan Đilas, u nenajavljenoj poseti romskom naselju Makiš, danas je poslednji put upozorio roditelje da decu moraju redovno da šalju u školu, jer će u suprotnom brigu o njima preuzeti socijalni radnici, dok će roditelji izgubiti pravo da stanuju u naselju.

Za stotinu osnovaca iz pet romskih naselja, ove, kao i prethodnih godina, grad Beograd obezbedio je besplatne udžbenike, novu garderobu i prevoz. Međutim i pored toga, roditelji trećinu njih umesto u školu, ujutru šalju u grad da rade ili prose.

Nekoliko najmlađih školaraca u naselju Makiš, gradonačelnik je već u 7 i 15, sa rančevima na leđima, zatekao kako nestrpljivo čekaju školski autobus. Čim je autobus stigao u dvorište su istrčali i ostali. Ipak, od dvadesetoro dece, koliko ih je u pre podnevnoj smeni, za časove je bilo spremno svega dvanaest đaka. Pod izgovorom da idu u školu posle podne ili da su bolesni, roditelji su pravdali njihovo odsustvo. Ipak, kako kažu u naselju, broj dece koji uđe u školski autobus svakodnevno varira, a neretko je i znatno manji.

– Kada ne idu u školu deca su uglavnom u naselju, a ponekad idu u grad, a šta rade u gradu nisam videla, ali koliko sam čula da su se neki roditelji hvalili da im deca zarađuju i da im je dovoljno danas kad im deca izlaze u gradu, da imaju šta da jedu, kaže predstavnica naselja Žaklina Jašarević.

Tako se dešava da u jednoj porodici sa petoro đaka, dvoje se, s vremena na vreme pojavljuju u školi, dok ostali na časove dolaze samo onoliko koliko je neophodno da dobiju potvrdu, a nakon toga vreme provode zarađujući na ulici. NJihovi roditelji su više puta opomenuti da deca moraju ići u školu.

Bez prava stanovanja ostaće i ostali roditelji, čija deca ne pohađaju redovno nastavu ili još nisu upisana u predškolsko. Grad je obezbedio sve uslove, od knjiga, garedrobe  do prevoza, kako bi deca mogla neometano da se školuju, a na roditeljima je da to i poštuju. Osim ovog, roditelji su prilikom useljenja u stambene jedinice, prihvatili i pravila o održavanju naselja. Međutim, slika polomljenih česmi, oštećenih slavina i nagomilanog đubreta, govori suprotno.

Koliko god da se ulaže, čisti i popravlja po naselju, pojedini stanovnici  ne menjaju navike koje su imali dok su živeli ispod Gazele, zbog čega u gradu poručuju da će se ubuduće i takav nemar sankcionisati, kako bi se svi prilagodili novim uslovima i počeli da žive bolje.